Godina je bila neka davna, ’86 ili ’87.
U potkrovlju Tiborove kuće hrskali smo Kraš napolitanke iz vrećice od kile.
= I veliš ta tvoja Amiga može stvoriti zvuk bilo koje frekve i bilo koje dužine?
– Da Pero, može.
= Daj zamisli, spojiš Amigu na modem i netko nazove. Ti digneš liniju i pustiš mu isti zvuk kao da i dalje zvoni….
– Zakaj bi to radio, Pero? Kaj imam od toga??
= Možeš čut sve kaj on priča, a nitko ne zna!
Danas, mnogo godina kasnije, sve 060 linije s naplatom “po minuti” rade upravo tako.
“Pa kak sam potrošio bon, samo jednom sam dobio Vidovitog Milana??”
